U ponedjeljak 15. siječnja 2024. u sjedištu Kajkaviane održana je još jedna KAJkavica uz kolače, kavicu i pokoji čajek. Tema je ovaj put bila vezana uz kajkavsko stvaralaštvo članova radionice. Naime, većina članova radionice piše, neki od članova su već izdali i po nekoliko zbirki pjesama, aktivni su na kajkavskim natječajima, dobitnici uglednih i vrijednih nagrada… Bilo je predivno čuti kajkavske stihove Mirjane Mikulec, Vere Grgac, Dragice Reinholz, Magdalene Blagec i Đurđice Gospočić.
Čuli smo i prozne tekstove Jasne Balaško i Suzane Deak, pisane na kajkavici. Cijelu radionicu je svojim književno-kritičarskim razmatranjem i osobnim dojmom zaokružila Vlasta Horvatić-Gmaz govoreći o kajkavskim stihovima pjesnika zagorskog kraja. Nema većeg doprinosa očuvanju jezika od stvaralaštva na tom istom jeziku. Pozivamo sve kojima je KRVnim žilama kola KAJkavica, kojima oči SUZE za nestankom zavičajnog govora da nam se pridruže.
ZAKAJ, ZA KAJ
Koj si premišlavaš,
Koj ti nie po vole?
Niesmo vre zamousani, em to saki vidi
Zdigni glavu gore, stepi sram i priznaj
Sami smo si krivi!
Ali naj se s tiem miriti
Glasne reci duoj si
I da vu Zagorju si su tvoji dome
Dej do znanja drugem
Da je ta Europa zdavna bila pri nas
I da ne znaš zake čakaju ju kome.
To koj si dosad moučal
Nije od neznajna
Ounda kad i oni i ti si knige pisal
I bil si prefrigan
Pak si poskrivečki
Vuz nihov latinski svoj librum čital.
Kad smo več pri knige
Baš mi je sejene imaš ju il nemaš
Ali je prevažne, to ti reči muoram
Pamti sake slove tere si prečital
I detetu boudi saki dan vučital
Da nega nebi gneli kak su tebe šteli.
Naj se niš srditi če te ne razmeju
I ti bi reči mogel istu bedastuoču
Dobre si pregruntaj pak bouš odma videl
Nihove vrline da su tebe griehi
I odma ti bu jasne da imaju zluoču
Ti se moudre nasmej, za korak se odmekni
Douge jim bu trebale da bi te dostigli, kamoli pretekli!
Grgac,Vera. Zakaj, za kaj, Klanjec: HZKD, 2011., str. 7
